7

Da, idem u vojsku.
Drugog treceg, hiljadu i po sati, kasarna u Valjevu.
Nisam planirao da pisem bilo sta o i okolo vojske, ali ipak, ima stvari koje mi idu na kurac, ima i onih drugih stvari... Pa posto me nece (preterano) biti narednih 6 meseci, reko' da ne ostavim ovo skroz zapusteno...
Elem, da, idem u vojsku. Kako i odakle to? Nataknem vas na kitu, komplet sve. Da li me je iko slusao prethodnih... hm... pola godine, dok sam pricao, davio, smarao, zabadao o tome da cu u martu (ot)ici u vojsku? I sta je sad, dve nedelje pre nego sam otisao, odjednom postalo cudno? :|
I da, znam da ce se vojska ukinuti. Isto tako znam i da je dobar deo vojske vec profesionalizovan, i znam jos pun kurac stvari koje 95% ljudi koji zabadaju sa pricom "to ce se ukinuti skoro" ne znaju, pa ne zabadam sa time. Pa sta ako ce se ukinuti? I, pa sta ako idem u vojsku? Jebes mu mater, vojska, zemlja, covek, kurac, palac, muda, mas'... Ono, znam i ja da nije to ONA ("prava") vojska, ali majku mu... :\
I kad smo vec kod toga, da probam da odgovorim na ono nezaobilazno "zasto ides"... Zato.
Zato sto, pod a, nemam sta da radim kuci. Pod b, ako obavim ovo (sad), mozda nastavim sa skolovanjem. Pod c, (moje omiljeno, mozda i najbitniji razlog) ovo je ubedljivo najbolji nacin da zapusim usta tatinim sinovima, kvazi nacionalistima, i slicnim (internet) patriotama, koji bi poginuli za svog brata i svoju zemlju, dok god to podrazumeva pogibiju pomazuci bratu da pobegne od vojske, ili prebije nekoga ko nije Srbin, ili na neki drugi nacin ne zadovoljava njihove savrsene Serbske standarde...  govna raspala... Tu je i d, mozda se i desi nesto dobro u vojsci, ko zna... Mozda naprave coveka od mene. Mozda mi se svidi, pa ostanem tamo, taman da ne moram da jurim posao... Videcemo...
A onda je tu i ispracaj. Jebeni ispracaj. Nije toliko do samog ispracaja, koliko je do kevinog cimanja oko istog.
Ajde, ono plakanje i da razumem (mada, idem na pisljivih 6 meseci, i verovatno cu vise biti kuci nego u vojsci, ali ajde...), ali potreba za nerviranjem oko organizovanja besmislene "proslave" gde ce se skupiti masa ljudi... FAMILIJE prvenstveno, koja me se nije setila prethodnih x godina, osim kada sam im trebao, samo zato da doticni ne bi pomislili nesto lose o meni/nama? Sta, pomislice da sam isti kao oni? uuuuuuuuuuu.... -.- Idiotizam, realno... Plus ce na to otici masa para, tako smanjujuci moj budzet za "ispracaj", ili barem pozdrav od ljudi koji meni, u stvari, nesto znace... Znate, oni koji su bili tu za mene ovih par godina? Debilizam u svakom slucaju... :\
Bah, jebem li ga...... To je valjda to od hejtovanja... Znam da nije na nivou prethodnih postova, ali, ono, neam inspriracije preterano... :\
Mozda je to i dobro... Poslednje vreme sam, bas onako... hepi... Za ovih sest meseci od kad sam "free" od skole, prvi put sam, duze od dok-me-ne-pusti-buxna, bas onako, u pravom smislu te reci... Srecan.
Konacno je reseno da idem i gde idem u vojsku. Pustili anarhiste iz pritvora. Izgleda da sam naleteo na nekoga ko mi se svidja. (posle, koliko? 5 meseci? dzjeah... do jaja je sto se namestilo ovako blizu vojske, sto mi daje 6 meseci o cemu da razmisljam... To ne moze da ispadne lose, ne? -.-) Pare, tu i tamo. Znam da ce ih biti (ne preterano mnogo, ali biti ce ih), pa me i to drzi pomalo. I tako, svasta pomalo.
Jebem li ga, to je valjda to. Vas dvoje, troje sto citate ovo, verovatno mi necete zameriti na mal' drugacijem postu... Volim i ja vas :P
Ostatak (ti, strance, koji si ne znam kako zalutao ovde... i koji si se naterao da stignes i do ove recenice)... Kuckamo se uskoro... Do tad, pogledaj(te) i drugi blog :)

Voljno... :P

P.S. za sve one koji planiraju da ostavljaju koment na note-u, najebem vam se keve, svi znate da je ovo post sa bloga, zar je toliko tesko otici na hejterski.blogspot.com i ostaviti taj koment tamo? A u kurac opet.

Ljubav i govna...

Mrzim ljubav. -.-
Seks je kul. Obicno. Osim kad je sa mrtvim ribama.
Ali ljubav? Jebes to. Sluzi li to icemu osim da zajebe svaku mogucu dobru stvar koja bi se desila, (da nema doticne)...
Jeste, konfuzan sam. Ko vam jebe mater, ko razume, shvatice.
Mrzim sto se vecito kacim za one koje bole kurac za mene.
Mrzim sto kasno primetim ono malo onih koje ne bole kurac.
Mrzim sto svaki, ali jebeno svaki put kada crknem od cimanja oko bilo cega/koga - ispadne go kurac.
Uvek. Po definiciji.
Mrzim sto znam da ce se to desiti, i mrzim sto popizdim svaki put kada se to desi.
Mrzim sto ispadne kul (i samo i jedino tada) kada se neko drugi cima oko mene, iz prostog razloga sto mrzim da sedim skrstenih ruku i ne radim nista.
Mrzim da pricam o tome.
I jos vise mrzim sto sad ne mogu da pricam o tome.
Zato sto - sa onima sa kojima mogu da pricam, moram iskusno da zaobilazim temu. Onima sa kojima bih mogao da pricam o tome - ne mogu da pricam.
Mrzim i sto cu okaciti ovo, i ljudi ce me drkati o tome, ali jebi ga, morao sam. Zasto? Opet, ko vam jebe mater, ko treba da zna zasto - zna, ko ne zna, taj ni ne treba da zna.
Jebes mi mater, kreten sam bio i ostao.
To ne mrzim. Barem ne toliko kao gorepomenuta govna.
Ali zato mrzim fabulu i smisao, tako da ce barem ovaj post obilovati odsustvom istih. Uostalom, moj je blog, pa ko mu jebe mater.
Mrzim sto mi je nova uzrecica drolja. I zivot je drolja. I zene su drolje.
Ali zato, ocigledno, drolje volim.
A u kurac. -.-


P.S. za sve one koji planiraju da ostavljaju koment na note-u, najebem vam se keve, svi znate da je ovo post sa bloga, zar je toliko tesko otici na hejterski.blogspot.com i ostaviti taj koment tamo? A u kurac opet.