OSTAV!!! zbog nemnramnrnmam rada,,,,

'de ste, ljudi, s'a ima? :P

Elem, za par sati se ukrcavam na bas za kasarnu, pa kad sam vec ovde, reko' da se javim posle 2 meseca i malo sumiram utiske... :)

Prvih mesec i po dana pesadijske obuke - destinacija Valjevo... Generalno, kad pogledam sve, i nije bilo tako lose. Mal' vise fizickog cimanja, pogotovo meni koji imam 23 kila sa sve krevetom i kasetom, ali generalno, odlicno je bilo... Ljudi bili ok skroz, bilo par idiota koji iskacu iz cele te price, ali dobro... Potporucnik nam bese divno jedno stvorenje i ma koliko zeleo da ga pljujem, tu je negde medj' frendovima na fb-u, pa moram da se shlihtam ;)

Jedino sto mi je islo na kurac u tom Valjevu jeste... pa... kasarna... x)

Sva je, bre, zipovana, nikakva... Zgrada do zgrade, ulicice izmedju, kao gradic neki... Nigde steka normalnog, da sedne covek i da se spurnja... Glupos'... :\ (dobro, naravno da sam i za to nasao resenje, ali ipak :P)

A sada... Krusevac. Pola meseca proslo... Jos mesec dana.

Prvo, kasarna je skroz kul. Puna suma, livada, zelenila... Cela kasarna jedan ogroman stek. I to bi bilo sve dobro oko Krusevca.

Elem, ovde "ucim" za protivpozarca. U vodu ima nas sedamdesetak. Od cega su 60-oro njih sirovincine najgore. Milslim ono, za masu ovih ljudi sam ja lepotan, a tale pametnjakovic... Sta reci vise? x)

Staresine - go kurac. Ima ih vise nego nas vojnika. A nemaju dve blage sa zivotom. Prosle nedelje, mi u ucionici, zavrsio se cas, 10 minuta pauze, kaze svi napolje moraju. Dobro, izadjemo svi. Posle 3 minuta, dolazi ugovorac i kaze "Rekao stariji vodnik - svi gore". Sta ces, mi se popnemo gore, da bi dosao drugi ugovorac - "Gde ste bre vi, napolju je postrojavanje, ajde svi, odmah". Tu vec pocinje da bude jasno da nas neko tu jebe, ali dobro. Izadjemo napolje, postrojimo se, odvedu nas u hodnik zgrade pored, dodje stariji vodnik i kaze: "E, ovako, sada idemo u ucionicu, na 5 minuta, i onda cemo videti sta dalje". Naravno, otisli smo u ucionicu i posle 3 minuta nas ponovo izveli napolje i postrojili... :|

Sve u svemu, nema mnogo cega da se radi. Ali su ljudi uzasno neorganizovani, niko nista ne zna, svako tera drugu pricu, i sto je najgore... Vojska najebe zbog toga...

Ali dobro, nasao sam omiljenu duznost u kasarni, i ne bih se odrekao toga ni za sta...

Resio sam da od sad - ja bacam djubre :)

Prosle nedelje, dolazim do drugara iz spavaone...

- Brate, ti si danas redar u klonji?

- Jesam, sto?

- Hoces da idem da ti bacim djubre?

- o.O

- Ozbiljno, brate... Da se ne cimas tamo, taman da se prosetam malo...

- Pa... Moze...

Ja uzmem kantu, (onako, fensi, sa tockicima... vozim je kao u supermarketu kolica xD) odvezem je na djubriste, negde iza svih zgrada u 3 lepe... sednem tam' ko covek... Spurnjam buxnu... I vratim se :)

I sad, kad pogledam, ucinio uslugu vojsci, ucinio uslugu drugarima... I posteno se nagradio za to :)

I kako covek da kaze posle da je vojska losa? :)

Jebem li ga, znam da nije post kakav ste navikli da citate, ima jos pun q... stvari koje bih ispricao, ali me a) mrzi da kucam b) tek to ne znam kako da uklopim u ovu hrpu gluposti c) cisto da popunim do neparnog broja.

A za kraj, scena sa prvog maja  koja me je ostavila bez teksta...

Elem, za prvi maj sam bio na Kosutnjaku, sa Avramom (muskim i zenskim), gorepomenutim Taletom i Nenom. Posto sam direkt iz kasarne dosao (a drolje ne daju u civilu da se izlazi), stigoh u sumu u sve uniformi. I bas me nesto boleo kobaz da se skidam, skroz sam se stopio sa okolinom x) (kao sto se moze videti na slici iznad :P)

To vece smo nekako postavili satore, ali nismo znali da upalimo vatru. Granja - nema. Cigala ili bilo cega da je ogradimo - nema. Rupu smo nekako iskopali (uzajmili asov xD), ali u njoj nista od vatre. Tako da smo bili osudjeni na pecivo, granje i alkohol celo vece...

Elem, ujutru se digli (tacnije, ja bio budan jos od 4, Nena me iscima napolje u 5) i otisli Avra i ja po hepo kocke. Cisto da ne budemo (mnogo) gori od ostatka sabanije oko nas. Uz put nadjosmo i cigle i sve ostalo sto nam treba, stigli, zapalili vatru, dzarali rostilj... (jedan mali upad ovde. oko 4-5 kad smo se digli vec je bio pun kurac ljudi oko nas, za razliku od prethodne veceri. elem, ono sto sam skontao je da su "iza" nas bile neke "zestoke klinke sa beogradskog asfalta", skroz utegnute, fensi, kurci palci... znate kako to vec ide) I u jednom trenutku, ja cucim pored rostilja (ovako nekako), purnjam, i cujem iza sebe lika kako objasnjava ribi "da, da... to je trava" "stvaaaarnoooo???" "da, to..." "ne seeeeeriiiii". Ja se onako unezvereno okrenem, i naravno, nji' dvoje gledaju u mene...

I sta sad ja da kazem o toj omladini?

Eto gde ja zivim... :P

Do sledeceg cukanja (ili vikenda :P)... Voljno! :P


P.S. za sve one koji planiraju da ostavljaju koment na note-u, najebem vam se keve, svi znate da je ovo post sa bloga, zar je toliko tesko otici na hejterski.blogspot.com i ostaviti taj koment tamo? A u kurac opet.