GSP volume I

Znate li ovu situaciju?
Ulazite u GSP, nalazite divno mesto, samo za sebe, po mogucstvu sa sve slusalicama u usima, voznja krece... I dolazi pokusaj persone koji je resio da ste vi dobitnik glavne nagade... Da, da, bas vi cete biti blagosloveni tim divnim darom. Vama ce biti uslisene molbe koje niste ni znali da ste izgovorili... VI cete morati da slusate, vaseg novog omiljenog sagovornika - sve do kraja vase trase, posto, oh, kao za inat, oni izgleda uvek putuju stanicu vise od vas. Taman da vas lepo isprate iz prevoza... -.-

Evo jednog od najjadnijih pokusaja ovoga... Pre par godina, ulazim u tramvaj, dolazim do prvog praznog coska (tamo, u dupetu tramvaja, iza poslednjeg sedista) i prilazi mi lik, zvace neku kiflu (pola kifle jos covek drzi u ruci!) i pokusava da izgovori nesto... Posto je (barem sam se ja tako ponadao) preovladao zdrav razum u mom nesudjenom sagovorniku, prestao je sa pokusajima da kaze to sto je imao, ali avaj... samo na par sekundi, koliko mu je bilo potrebno da ugura onaj ostatak kifle u usta (kako se ispostavilo kasnije) da bi sto pre mogao da pocne svoju pricu, koju sam prosto goreo od zelje da cujem. Naredna par minuta su prosli u obasipanju moje malenkosti balama i nesazvakanim delovima kifle (pitam se zasto nista nisam jeo vise tog dana?), dok reci najzad nisu izasle na "videlo"...
-I tako, ja sam stao tu gde ti sad stojis, i prilazi mi baba i kaze... "Ti stojis na mom mestu"... Kako na vasem mestu? "pa, ja tu stalno stojim..."
Zaista sam pokusao da se nasmejem.... Dao sam sve od sebe, ali nijeee islo...
I tu se nastavlja prica kako on ovo, kako on ono.... Covece, da li uopste izgledam kao da me boli kurac za to???
Da li je moguce da postoje ljudi kojima je toliko jebeno dosadno, i koji ne poznaju ni jednu jedinu osobu sa kojom ce voditi bilo kakvu konverzaciju, da moraju da startuju ljude po prevozu?
I zasto bas ja moram da znam njihove najmracnije tajne?
I sto je najgore od svega, takvi ljudi se prosto lepe za vas kada imate slusalice u usima. Ne prodje jebeni dan da mi neko ne pridje i krene da prica... I kada vec toliko smori ono otvaranje usta (a mrzi me da ucim citanje sa usana), skinem slucalicu, i fino i kulturno kazem "A?" oni cute 5 sekundi... I onda se naljute...
Koji je vas jebeni problem??
Da li sam vas ja terao da pricate u prazno?
Da li ste slepi pa niste videli dva crna govneta u mojim usima?
Sta, misle da je slusni aparat, pa pricaju extra tiho da mi ne probiju bubne opne???
Idioti...

Takodje, moram tu da pomenem i one "uctive" ljude, koji pored praznog autobusa, dolaze pored mene (koji, kao i uvek, sedim do prozora sa obe slusalice i gledam kroz prozor), nagnu se, maltene preko mene, i pitaju... "Da li je slobodno???"
Da li je ostatak autobusa zauzet???
Naravno da nije slobodno, kako ne vidite moj ego da sedi pored mene?
Ili ono sto uradim u najvecem broju slucajeva... Dignem glavu, okrenem se, pogledam prazan autobus (naravno, ko ce da skida slusalice...) i nastavim da gledam kroz prozor...
Pa neka stoje. Ko im jebe mater.
Neka umru od prosirenih vena i od viska CO2, kada im je vec toliko tesko da nauce da umesto konstantnog blebetanja, postoji i mnogo bezbolnije resenje za oslobadjanje istog... JEBENO DISANJE!!!