Ne znam za ostale, ali moj fb funkcionise po sledecem sistemu:
imam frend listu "familija" kojoj je zabranjeno... Pa... Sve... I frend listu "to be deleted" gde guram sve koje ne znam... Ako se sa nekim odatle skontam, skidam ga sa te liste, ako ne, posle par meseci, kad mi news feed postane prepunjen, prodjem po listi i brisem dosadne, glupe, itd... Jednom(!?) recju, sve one sa kojima se ne bih druzio uzivo (niti bi oni samnom)...
E, sad, posto je to relativno dobro funkcionisalo do sad, resih da primenim to i na rl...
Zasto?
Vojska cini cuda, jebi ga...
Skontah da imam pun kurac "prijatelja", ali kada zagusti...
Ne znam, mozda gresim, ali neke stvari koje su me navele na ovo...
Prvo, mesec i po dana se vucem po bolnicama... Dijagnoza za dijagnozom, samo se pakuju i rastu problemi, a od mojih prijatelja ni reci... Ni "kako si" da izvucem...
Drugo... Dva meseca iz kasarne nisam izasao... Jedva sam cekao izadjem, kuci sam bio nepunih 24h, otisao za bg da bih te prijatelje video... Kontam da sam cimao svakog iz imenika... Na prste jedne ruke mogu nabrojim ko mi je odgovorio -.-
trece... Buxne. Buxne jebene. Kad god ih ima(m) - svi su tu. Kad ih nema? Tajac? Jebi ga, jeste da purnjam previse, jeste da volim da podelim to i uvek cu se truditi da ih podelim sa nekim, ali da se neko druzi samnom samo zbog toga? Ne, hvala...
Zar treba jos?
Sto je najgore, ima jos... Godine cimanja oko ljudi i godine razocarenja u njih...
Dosta je, majku mu...
Zao mi je. Tek ce mi biti zao... Neke od njih zam par meseci, godinu... Neke mnogo, mnogo vise...
Ali, bolje sad da presecem, nego da se drkam zbog njih i dalje... I dalje...
Kada? Cim izadjem iz vojske... Po mogucstvu, oci u oci...
Pa cemo videti sta ce da se desi...
Jea, puko sam. Kom se ne svidja, nek me otera u kurac, ustedece mi truda...
Ko zna zasto je to dobro...
A u kurac vise... :\
Нема коментара:
Постави коментар